СЕЛИЧЕВИЦА 2015. VIA MILITARIS - CATENDA MUNDI
7.06.2015

Спортско - авантуристички програм, намењен власницима теренских аутомобила, љубитељима природе и авантуре, изведен је у недељу 07.јунам у склопу генералног програма обележавања градске славе "Дани Светог цара Константаина и царице Јелене". Састојао се од авантуристичко-ревијалног и спортског дела. Авантуристичко-ревијални део обухварио је кретање учесника теренским аутомобилима од Ниша, старим војним путевима. Рута је одређена у складу са старим војним записима, догађајима и записима путописаца, који представљају историју и културу нишког краја. Посебан значај и осврт даје се римским објектима из времена Цара Константина, рођеног у Нишу, а у свету познатог по признавању хришћанства, доношењем "Миланског едикта". Организатор програма, уз Сафари клуб Ниш, ове године је била и Градска општина Палилула у сарадњи са општинама Г.Хан, Дољевац, нишким градским општинама: Нишка Бања, Пантелеј, Медијана, Црвени крст. Манифестацију је на старту отворио Бобан Џунић, председник општине Палилула, који је био један од такмичара.

Након верификације учесника Спортско-авантуристички програма СЕЛИЧЕВИЦА - VIA MILITARIS - CATENDA MUNDI 2015. и обиласка цркве „Св цар Константин и царица Јелена“ у Нишу, колона возила кренула је ка селу Малча-стрелишту Сафари клуба, ради реализације првих такмичарских дисциплина. Екипу Градске општине Палилула чинио је тим у саставу Бобан Џунић, Влада Бараћ и Драган Видојковић са стартним бројем 7. На стрелишту у Малчи, након паркирања возила, екипе су подељене у две групе. Прва група је отпочела такмичење у гађану пушком. Правилником такмичења је прецизирано да је победник и освајач највећег броја бодова она екипа, која погоди највише кругова у кружну мету. У овој дисципшлини такмичио се Бобан Џуниц, председник ГО Палилула. Друга група, такмичила се у спортској дисциплини курирски прелаз. Победник и освајач највећег броја бодова је она екипа, која за најкраће време савлада прелаз. Овде је општину Палилула представљао Влада Барац. У паузи одвијања такмичења, директор Сафари клуба Власта Станојевић, упознао је председника општине Палилула и председника Организационог одбора такмичења Бобана Џунића са капацитетом и садржајем објекта стрелишта у Малћи.

Од Малче, учесници Спортско-авантуристичког програма VIA MILITARIS - CATENDA MUNDI упутили су се ка Нишкој Бањи. Тамо се одвијала трећа спортска дисциплина пењање уз лестве. Победник је онај такмичар који у најкраћем времену савлада постављени задатак, прецизирано је правилником такмичења. И на овом пулту први такмичар је био Бобан Џинић, председник Градске општине Палилула.

ИЗ Нишке Бање колона аутомобила упутила се ка селу Габровац. Циљ, обилазак Габровачког манастира и упознавање са историјом ове светиње. Учеснике спортско-авантуристичког програма CATENDA MUNDI (ВЕРИГЕ СВЕТА) / VIA MILITARIS -СЕЛИЧЕВИЦА, поздравио је Бобан Дзунић, председник општине Палилула, на чијој се територији налази манастир, као и представници Савета грађана села и свештеник манастира. „За Манастир-Цркву свете Тројице у Габровцу се претпоставља, да је подигнута у 13. веку. Ктитор није познат, али изглед и величина указују да би то могао бити неко са двора или из високог клира. По неким историјским изворима, у овом храму је цар Душан причестио војску на једном од ратних похода. Габровачки манастир је запустео после аустријско-турског рата 1690. године. Обновио га је извесни кир Коста из Ниша 1835. Живописан је 1855. године, од када потиче и иконостас. Габровачки манстир је још од давнина био омиљено излетиште Нишлија, а у њему је 1924. године отворен азил за слепе девојке и жене, којим су руководиле две калуђерице. Две године касније слепе девојке пресељене су у други манастир, док су у габровачком остале старије слепе жене. Азил је угашен 1937. године, кад је подигнут Дом за слепе у Земуну.

Након Габровачког манастаира караван возила је прошао поред села Вукманово које је познато и по успешном раду културно-уметничког друштва, које негује народно изворно стваралаштво овог краја. Са територије Градске општине Палилула, караван возила кренуо је планинским путем ка Репетитору на врху Селичевице. „Селичевица је планина која се налази јужно од Ниша. Простире се правцем исток-запад у дужини од око 15 километара а ширине 5-6 километара. Ова планина је обрасла шумом и то претежно храстовом, буковом и лесковом. Највиши врх је Ибровица (902 м), а затим Тумба (872 м) и Цветкова јабука (831 м). Селичевица припада Родопским планинама. По једном предању Селичевица је добила назив по томе што се на њеним падинама налази велики број села (15). Селичевица има “интересантан” положај тако да надвисује три котлине: Нишку котлину, Лесковачку котлину и Заплање. Селичевица има веома добар положај тако да се са ње види добар део Југоисточне Србије али она има и веома добар положај на Балканском полуострву. Поред доброг географског и рељефног положаја Селичевица има и повољан “електромагнетни” положај на Балкану. Због таквог положаја у току Другог светског рата немачка војска је на једном врху Селичевице поставила радио предајник који је због доброг положаја “покривао” електромагнетним таласима добар део јужно Европе. На самом врху, данас се налази телевизијски репетитор који се види са велике удаљености. Репетитор покрива велико Нишко и Заплањско подручје телевизијским сигналом. Са репетитора се простире широк видик у околини па је уједно и најлепши видиковац на планини.

Учесници Спортско-авантуристичког програма VIA MILITARIS - CATENDA MUNDI након разгледања предајника, кренули су ка селу ГРКИЊА. Ово насељено место припада општини Гаџин Хан и налази се измедју две планине Селицевице и Бабичке Горе. Џиповима кроз Заплање некадашњим римским путевима, караван се зауставио испред Храма Успења Пресвете Богородице у Гркињи. И овде су учесници програма VIA MILITARIS - CATENDA MUNDI обишли цркву и имали мали час историје овог краја. Пут је настављен до села Горњи Барбеш. Представљена је историје села и организован обилазак Цркве Св.Великомученика Георгија. На путу од Барбеша караван се зауставио код ШУМСКЕ КУЦЕ а затим је застао и у селу Доње Власе. “Доње Власе је насеље у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на јужном рубу Нишке котлине, у подножју Селичевице, удаљено 8 км од центра Ниша. Године 1878. имало је 26 домаћинстава и 185 становника, а 1930. године 70 домаћинстава и 154 становника. Према попису из 2002. било је 152 становника (према попису из 1991. било је 182 становника).Порекло назива села упућује на средњовековну насељеност овог места влашким становништвом. Кроз турски период , када је већ била извршена етничка словенизација Влаха, развој села је обавијен непрозирним велом. Истина, у турском дефтеру из 1498. године помиње се напредно село Власи са 36 кућа, 14 неожењених, 5 удовичких, једном баштином, једном воденицом (која меље пола године) и у близини којег се налази манастир Светог Јована са 3 калуђера, али није сигурно да се ово не односи на село Горње Власе у Заплању. Уочи ослобођења од Турака, Доње Власе је било господарлук Ђорђа и Манојла Краналића, а његови житељи су се, пре свега, бавили сточарством и горосечом. У периоду Србије и међуратне Југославије становништво се постепено преоријентисало ка земљорадњи и печалбарству, а од 1950. године и у правцу градских (радничких) занимања. Од 1955. године почело је масовно пресељавање Доњовлашана у кованлучку долину где су формирали посебну групацију кућа. Године 1973.у груписаној целини било је око 40 домаћинстава, а у целој кованлучкој долини око 85 доњовлашких кућа.

ИЗ Доњег Власа караван се упутио ка општини Дољевац, до Клисуре и старог града-утврђења Копријана. У подножју овог града налазе се врата нишавске котлине. На овој локацији је обављено завршно такмичење у такмичарској дисциплин бацање секире. Копријан је средњовековни град познат и под именом Курвинград, налази се 11 км јужно од Ниша (у општини Дољевац) у селу Клисура, на обронку планине Селичевице изнад Јужне Мораве. Подигнут је за време кнеза Лазара, на темељима римског и византијског утврђења. Из натписа који је пронађен у грађевинском материјалу који су Турци донели у Нишку тврђаву зна се да је град сазидао Ненад, син казнаца Богдана 1372 године. Како је Копријан имао три капије, камени блок са уклесаним натписом стајао је, вероватно, изнад једне од њих. Основа града је у облику четвороугла, димензија 80x50 м. Био је заштићен масивнм бедемом висине до 10 м. Имао је пет кула, а донжон се налазио поред главне капије у североисточном углу бедема. Са свих страна град је опасан јарком. У унутрашњости је била велика цистерна чији су остаци видљиви. У насељу испод града пронађени су, приликом археолошких ископавања 1933. године, темељи цркве грађене у моравском стилу. Под у нартексу цркве био је од грубог мозаика, а у осталим деловима изведен је од наизменично сложених плочица белог мермера и зеленог камена, димензија 20x20 цм. Копријан је, у време борби за турски престо 1413. године, заузео и разорио султан Муса. После његовог пораза, султан Мехмед је град вратио деспоту Стефану Лазаревићу. Путописац Ами Буе помиње у првој половини XИX века рушевине Курвинхана. До данас је град недовољно проучен. О најстаријој прошлости града до данас су се одржале само легенде, а малобројна истраживања засновала су се на средњевековној проблематици, тако да нема много материјалних доказа о томе како и када је град први пут настао и ко га је први основао. Све што данас поуздано умемо да кажемо, одиграло се од 1372. године до 1444. године. Те прве године израња из мрака позног XИВ века; оне друге године на исти начин нестао је у тами времена. Тачније, живот града протекао је омеђен опсадама. Верује се да вулгаран назив града потиче из времена у коме је извесна неморална дама из градског насеља, приликом опсаде неосвојивог утврђења, ноћу док су сви спавали навела стражу да отвори капије града или је сама то учинила. По другој легенди која се још живље одржала у свести народа град је припадао царици, а град се Курвин назвао отуд што је царица завела свештеника из цркве испод града. Да би се лакше сусретали наредила је да се разапне платно од града до цркве по коме је прелазила.”

Након пређене деониоце, завршен је Спортско-авантуристички програм CATENDA MUNDI (ВЕРИГЕ СВЕТА)/ VIA MILITARIS, Селичевица 2015. Прелазак теренским возилима преко планине Селичевице је програм који спада у рекреативно туристичке, једнодневне програме. Ове године је успешно реализован-изјавио је Властимир Станојевић директор Сафари клуба НИс. На свечаности у Копријану (Клисури) најуспешнијим такмичарима и екипама, медаље пехаре уручили су председници Градске општине Палилула-Ниш, Општине Г.Хан и Општине Дољевац. У укупном пласману најуспешнији су били представници општине Нишка Бања и Руско-Српског хуманитарног фонда. Екипа Градске општине Палилула добила је специјалну награду – ПЕХАР, за „Фер плеј“, за успешно пређену целокупну трасу, учешће у свим дисциплинама и допринос даљем унапређењу и развоју овог програма.

Програм је успешно изведен у НЕДЕЉУ, 07.јуна 2015. на простору планинског прстена око Ниша ка СЕЛИЧЕВИЦИ до Дољевца. Текст и фотографије- Драган Видојковић, (ЕКОполис мрежа)

ФОТО репортажа на фацебоок страни Градске општине Палилула

ТВ ЗОНА плус Промаја - Караван дзипова савладао војне путеве